УВОДНА РЕЧ
„Треба гледати у сунце
кад се рађа.
Сунце тај подвиг понавља.
Само стрпљивим и
умешним понављањем
човек се урезује у време.“
Борислав Пекић
У намери да се утврдимо у мишљењу да је култура важна у сваком временском раздобљу и на свим меридијанима, у сваком тренутку човековог постојања, започињемо издавање часописа који има за циљ да представи стваралаштво у областима друштвеног деловања, а нарочито у уметности и култури.
Идеја која се родила имала је шансу да се реализује управо у години у којој обележавамо 850 година од рођења Светог Саве, чијим заслугама је култура Срба добила своје оквире и усмерила се у правцу вредности које данас поштујемо и негујемо, а које једним именом можемо назвати просветитељство.
И то није случајно, јер се налазимо
на простору Старе Србије, данас на ветрометини као и пре пола миленијума, и потребна нам је духовна снага да останемо своји на своме.
Човек је у обавези да да допринос добробити своје нације у оквирима
својих могућности, умножавајући своје таленте и преносећи на будуће
генерације жар лепоте стварања. Берђајев каже да стваралачки духовни
живот није кретање по површини, то је – вертикално кретање у висину
и у дубину. Онда се може рећи да то није могуће ако нема слободе у
стварању и ако слобода није једини пут којим иде мисао стварања.
Сагледајући потребе друштва, проналазећи начине за комуникацију на
пољу културе и угледајући се на друге значајне издавачке подухвате ове
врсте, желимо да на један исти, само мало другачији, начин понудимо
часопис који ће заинтригирати читаоца избором текстова и тема које
својом непосредношћу и уверљивошћу остављају снажан утисак и превазилазе оквире свакодневице. Следећи пут Хајдегерове мисли да је
уметност начин на који истина долази у биће, истичемо њену вредност,
као и вредност науке и културе кроз писану реч садржану у овом часопису који излази као једини у овом тренутку и овакве садржине на про-
стору Косова и Метохије. У својој књизи Вајање у времену, Андреј Тарковски каже да је циљ уметности да припреми човека на смрт, да пре-
оре и избразда његову душу, учинивши га способним за окретање
добру. И та мисао може бити инспирација и за данашње генерације које
ће читати текстове које смо одабрали, и самим тим се и одредили да
идемо путевима подражавања истине, племенитости и доследности,
што је задатак књижевности као уметности.
Часопис доноси и текстове који задиру у поље друштвених збивања у контексту и прошлости и садашњости, а који треба да расветле
важне чињенице нашег трајања на овим просторима, али и у неким
другим земљама, као и промишљања о увек актуелним филозофским и
религијским темама. Улога културе јесте да гради мостове који спајају
ствараоце и публику, јер у сублимацији енергија давања и примања је и
суштина животне филозофије. На крилима те енергије се покреће свет,
рађа нови живот који доноси наду да човек није изгубљен, да му је вечност загарантована, и отуда и Пекићеве мисли у наслову овог текста
које расветљавају подвиг понављања којим се урезујемо у времену.
Андријана Живановић,
проф. српског језика и књижевности
.svg.webp){kind=icon}
